• Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

О 51. ревији филмског стваралаштва деце и омладине Србије 2022.

На новој планети

О ревији филмског стваралаштва деце и омладине Србије 2022.

Када се анализира шта нам време доноси између две ревије филмског стваралаштва деце и омладине Србије видимо да то није пуких дванаест месеци. Читаве историјске епохе долазе, смењују се, на наше очи стварају. То се односи и на природу нашег младог филмског стваралаштва — па и на судбине појединаца и њихове личне ,енергије које се у кризи често брже уздижу и постају блиставе у овим на трен сумрачним и променљивим временима.

У међувремену, Ревија је поново постала важан чинилац у српској и некад југословенској кинематографији, јер је са својим оснивачем Центром аматерског филма Србије и партнерима започела суштински важан пројекат — повратак филма са анимацијом у школе Србије. Та делатност је постала редовна и њу подржавају Министарство културе Србије, Филмски центар Србије и Југословенска кинотека и неке друге важне установе.

Тако је током 2021. одржана научно–стручна конференција „Филм и анимација у образовном систему Србије” у Југословенској кинотеци у Београду. Обележено је тада и прво столеће српске филмске педагогије, шест деценија Ревије филмског стваралаштва деце и омладине Србије, педесет њених издања и други велики јубилеји. Велика је новост да је наш партнерски фестивал МултиМост фест из Сремских Карловаца у међувремену, за само пар година, постао примећен светски фестивал анимираних филмова за децу и омладину У истом таласу долази најновија могућност, да нам партнер у повратку филма у школе и филмском стварању деце и омладине буде УФУС АФА, нова организација за заштиту кинематографских ауторских права.

Када је у децембру 2018. Центар аматерског филма са партнерима из Удружења драмских писаца, Удружења филмских уметника,Пројекта Расткои другим,званично кренуо са овим акцијама, наш оптимизам је можда деловао преурањен. Показало се да је управо та вера у потребу званичног враћања филма у школе била потпуно утемељена и сагласна потребама државе и друштва. Та је вера произашла из саме Ревије и радова које су створиле деца и омладина уз подршку својих ментора.

Да видимо шта нама је лепа жетва ове године донела.

Простори које стварамо: анимација

У основношколској селекцији овог пута доминира важна продукција — Школа анимираног филма — ШАФ, Врање. И садржински и продукционо амбициозно, „Понашање у ванредним ситуацијама”великим деломостварује своје циљеве. Уметност увек има припремну функцију за живот, а када је деца сама остваре, онда је поуке трајније убележена и схваћена. Ментор је Милица Јанковић. „Шољице” су љупка мелодрама из света нашег посуђа — али и нас самих, како крај показује. Прецизно и доследно изведено, за пример. Ментор је Сета Величковић Цветковић. Тенденција глобалне цивилизације јесте да све буде мегалополис и да технологије преузму већу контролу, што има многе опасне димензије,па је тиме освешћивање и оживљавање нашег односа са природом један од највећих приоритета данашњег друштва — што показује и лепи и добро изведен филм „Шума живот значи”. Менторису Нела Ћурчија и Снежана Трајковић. Веома кратак и кондензован, али и занатски зрео и естетизован јесте филм „Сунце и Месец”, један од најлепших и најбољих радова овогодишње ревије, такође могући узор. Ментор јеСлавољуб Симоновић.

*

У селекцији средњошколаца изразито је присуство Самосталне породичне радионице Бачкоња из Панчева. „Панћакаламбић 7” (Punchackalumbich 7) је фино и апсурдна комедија ситуације, полупрофесионална по многим елементима. Ентомологија, као омиљена тема овог аутора донела је још једна бисер — „Мрави марионетичари” су изванредан псеудодокументарни и псеудонаменски анимирани филм о измишљеној врсти мрава, Минијатура „Марамице”почиње као документарна али се после испоставља као анимација са заумном идејом. Доказ је да добар уметник у свему види нови свет могућег уметничког дела. „Границе” су један од најбољих филмова овогодишње ревије — дело које би се свидело мајсторима ране Загребачке школе цртаног филма Мимици, Довниковићу, Костелцу, Марксу, Драгићу, Кристлу и Вукотићу, или пак зналцима Мунитићу и Волку. Добра идеја, ефектна стилизација,компетентна анимација и, надасве, шарм красе овај вишесмислени филозофски драгуљ. Ништа мање бриљантан није филм „Ђаволска посла” који кроз стоп трик анимацију убедљиво симулира жива бића кроз пластику и друге предмете. Ментор је Предраг Бачкоња.

„Комарци”, са мудром премисом и сценаријем, и зрелом анимацијом,такође одражавају висок реноме који има Школа анимираног филма ШАФ, Врање Ментор је Славољуб Симоновић.

Дошла су и нова имена, са потенцијалом. Нама до сада непознати Клуб сликача (sic) Лава Толстоја из Београда даје филм „Romantic tragedy”, изведену такође стоп трик анимацијома, где се види стваралачки осећај и таленат за ову форму. Клуб цртача Милорада Бате Михаиловића, Београд, даје „Anime drawing”, који има добар почетак али када гледалац, након довршавања лепог цртежа, очекује још неки преокрет — клип се завршава.

Дом анимације из Сремских Карловаца нам опет доноси један драгуљ,од нама добро познатог младог аутора, овог пута већ међународно примећен. Омиљена тема и жанр — спој традиције и духовности спојиле су се у изузетном делу „Александар Невски”, у теми од високог интереса за словенску кинематографију коју је чак и један Сергеј Ејзенштајна својевремено тумачио у сличним временима, а још више је ово питање од значаја за геополитичке и геокултурне околности у којима се Словени,њихове цивилизације и њихови суседи развијау, уз све последице, Ментор је Злата Попов.

Простори у којима живимо: документарни, наменски и школски филмови

У млађој селекцији имамо само два чисто документарна филма. Један долази из ОШ „Мирослав Антић” и има документујућу вредност и улогу: „Осмаци се опраштају од основне”. Ментор је Ивана Косановић. Скромних амбиција и скромним средствима урађен „Занзибар зима 2022” потпуно испуњава своју функцију добро одмерене документарне репортаже. Ментор је Биљана Миленковић,продукција ОШ”Војвода Радомир Путник”.

Последњих година је једна од најособенијих филмских продукција најмлађих — не само у Западној, већ и у целој Србији — била Радренис филм, која сада делује из ОШ ''Слободан Секулић'' из Ужица. Претходних година је ова етикета доносила жанр примећене историјске комедије, а сада нам идејно, тематски и жанровски долази другачија селекција, више окренута поучном и свакодневном у филмовима „Црни Гашо”, „Музика нема граница” и „Шта ћемо сад”. За сваку похвалу и подршку је наставак рада ове етикете, а ментор је већ доказани Милош Рацић.

Насловљен скромно као „Химна школе”, а изведен у продукцији Регионалног центра за таленте “Михајло Пупин”из Панчево, један музички спот доноси више лепих изненађења. Иако је за коначни утисак од значаја било учешће старијих професионалаца — у свирању инструменат,али и продукцији звука и коначне монтажне целине— све друго је глас, чак и дословни, ученика школе „Коле Рашић” из Ниша. Ова школа, названа по војводи, ослободиоцу и друштвеном раднику (1839–1898), хероју српско–турских ратова 1876–1878, кроз своју је химну описала све, на лепи, племенити и ненаметљив начин: и прошлост свог краја, и своје претке, и шта је историја значила за данашњост, и каква је та данашњост сасвојим носиоцима и најмлађим ствараоцима. Пример како мала школска форма, ако је пажљиво урађена у сваком детаљу, може постати убедљиво културно средство саобраћања за све генерације. Препорука за све које занима наша култура и историја, а и подстицај да обавезно одете на лепи Југ. Ментор је Марија Стојановић.

*

У старијој селекцији доминира Гимназија са домом за талентоване ученике Бољаи и њихова Филмска радионица Бољаи сента (Bolyai Tehetséggondozó Gimnázium és Kollégium / Bolyai Filmműhely Zenta). Филм „Чоканска властела” је посвећен замку Ледерер у Чоки, где је кроз историју зграде испричане судбина породице, насеља и шире регије где се историјски сусрећу али понекад и болно сударају мађарски и српски елемент, уз немачки, словачки и јеврејски... Добро истражено и документовано, ово дело је од интереса и мештанима, и мађарској заједници у Србији, али и свима који живе на просторима где је један део историје — таква каква је — одлуком из 1945. гурнуо у запећак, а затим се и заборавио. Из исте продукције долазе „Сунчани педименти”,посвећени слабо познатој теми мађарске народне архитектуре у Бачкој, дрвеним украсима култног значења на кућама. Добро одабрана и изведена тема за модел како треба чувати сопствену локалну традицију. Продукција Бољаи је и уопште пример како школски филм може да буде помоћно наставно средство, путујућа ревија за ученике или материјал за ширу публику телевизије или канала на интернету. Ментори су оба случаја Габор Међери (Megyeri Gábor) и Миклош Фаркаш (Farkas Miklós ).

„НП5дин (Најбоље потрошених 5 динара)“ је мемоарска етида о једном кругу пријатеља, генерацији, времену и простору, која ће једног дана деловати као временска капсула, боље него неки други амбицизнији уметнички пројекти. Било би добро да постоји више оваквих филмова, где млади документују своје најуже, изабрано окружење, мада је ту највећи изазов наћи меру која одваја универзалност и специфичност од баналности. Али са трудом да се појаве што прецизније документују тај ризик може бити превазиђен. Ментор је Предраг Бачкоња из Самосталне породичне радионице Бачкоња из Панчева.

Минијатура „Глас природе”из Гимназија у Рашки одваја се од сличних еколошких апела, често површних, по неколико основа: први квалитет је добар и јасан филмски језик, а други је неуобичајена проживљеност нарације која има и одређену дозу лиричности. Било би добро да и ово буде узор да деца и млади широм Србије и Балкан забележе тренутно стање своје природне околине, јер она сутра можда неће бити иста, било због климатских промена, било због антропогеног фактора.

Простори у нама: фантастика, мелодрама, поезија, филозофија

У млађојселекцији ове године има много квалитетних дела. Почећемо са продукцијом Регионалног центра за таленте “Михајло Пупин” из Панчева. Њихова „Библиотека” је рађена да има наставну и употребну вредност,но својом замишљу да скромним продукционим средствима али веома енергично драматизује неке епизоде из књиге Бранка Ћопића Орлови рано лете (а да не открију главну радњу) далеко надилази своју почетну мотивацију. Са једне стране, ово је начин да се младима — који имају проблема с концентрацијом и који сматрају да корице књига крију мање узбудљив садржај од екранских — скрене пажња на драгуље који су узбуђивали генерације пре њих. Са друге стране, ово је знак колико се мора чувати сопствена култура у лектирама, али знак да дело доброг великана Бранка Ћопића треба претварати у велике игране филмове или стрипове, две форме које је он волео и поштовао за живота. Из исте куће нам стиже „Љубав у доба короне 4”, квалитетан и културно драгоцен рад,одраз великог светског догађаја, епидемије Ковид 19 ,на животе младих. Последице су тешке и трауматичне.Срећом што су старији често отврднули, а млади јаки и прилагодљиви. Једног дана ће нам ови филмови о епидемији и понашању друштва и појединаца показати и оно што данас у њима и у данашњици не видимо. Ментор је Иван Ракиџић.

Искуствосавремених телевизијских форми, са њиховим разним жанровским, идејним и етичким погледом на свет, доносе већином радови настали под менторством Милоша Мајсторовића. У питању су тематски хетерогени радови: комедије и пародије као што је „Косовски бој савременог доба” (ОШ „Бранко Ћопић”); трилер као „Il cane” (иста школа); „Јужни Ветар 3: Успорење“ (ОШ “Уједињене нације”); мелодрама као „Крв није вода” (ОШ „Војвода Радомир Путник”, Београд). Филмским, занатским квалитетима се одвајају „Јужни ветар 4” (такође ОШ „Војвода Радомир Путник”) и посебно „Закопани” (иста школа). Корисно је било је видети и како се од ТВ серије прави згодна биографска монодрама „Mary краљица Шкотске“ (иста школа), а оригиналношћу, аналитичношћу и критичношћу се одваја пародија „How to survive a horror movie” (иста школа).

Већ доказана филмска секција „Посавци” из ОШ „Посавски партизани”, долази нам са три филма. „Птица” почиње као фантастика, али се завршава као опробани уметнички поступак психичког мешања стварности. Продукциони и естетски квалитет је висок, коришћење беспилтоних летелица је донело висок уметнички и психички резулат, и ово је филм који показује да чак и дечје стваралаштво у златном технолошком добу филма може да барата не само са професионалном технологијом, него да и је суверено користи. У првих 100 година српске кинематографије овако квалитетни снимци из птичје перспективе били су просто незамисливи.Следећи филм „Здраво свете //Print “Hello World” је јасно и добро приказанадраматизација вршњачког насиља, како у животу, тако и преко екрана телефона и рачунара. „Стани и размисли“је у жанру играног спортског филма, опет суверено урађеног, али и овде постоји етички и педагошки подтекст: такође вршњачко насиље. Ментор свих филмова је већ доказани филмски педагог за најмлађе Предраг Вукосављевић.

Наменски рађен као део школског програма, са веома једноставним драмским концептом, веома се издваја филм „Размишљања у тишини и самоћи — Исидора Секулић” из ОШ ,,Вук Караџић” из Житковца, (општина Алексинац). Пажљиво одабрани цитати саме Исидоре праћени су филмском сликом која приказује тренутке из живота и као девојчице и као жене. У сваком погледу успешан спој намене, садржаја и форме, који ће такнути и оне који боље познају биографију ове велике жене. Ментор је Милош Петровић.

*

У старијој селекцији је опет запажен центар за визуелне комуникације „Квадрат”. „О жељи да се дотакне небо” је драма са јаким психолошким акцентима, која анализира потребу да се постане јахач који сме да са својим коњем изведе скок— односно да заврши сопствену индивидуацију и склопи своју личност. Ово је занимљива драма накнадног и поновног сазревања за свакогко улази у средње године. Филм „Спаковани” се може читати на два начина: један је социјална па и политичка драма која говори како се, уз учешће страних банака, средња класа у Србији исељава из својих генерацијских домова, да би крупан светски капитал заузео најбоље локације, а друго, уже читање је мелодрама о паровима који се воле али који не могу да нађу умирујући оквир за саме себе кад стигну у озбиљније године. Шах, као један од највећих и најчудеснијих феномена културе и психе,периодично улази у моду и ово је сада поново његово време, што филм „Отварање”на страствен начин показује, кроз веома једноставну премису, али кроз мајсторску режију и сваку другу врсту извођења. Ментори ових филмова са често видљивом уметничком вредношћу су Светлана и Зоран Поповић.

У складу са такође високим стандардима Регионалног центра за таленте “Михајло Пупин” из Панчева, „Чувар тајне” је пунокрвни жанровски филм фантастике, компетентно урађен и са свим потребним елементима — од лудог научника, преко мистичког ментора, до борбе за најближе. Погодан је и за Фестивал српског филма фантастике. То једнако важи за филм исте продукције, „Главни”, шармантну и ваљано урађену комичну фантастику, која има скривене али читљиве моралне вредности. Са двосмисленим насловом, „Последњи оброк” може крити минијатурни трилер иза добро постављене мелодраме. „Пупин и ја” је по драмској премиси играна форма, наизглед у жанру фантастике — сусрет људи два времена, великана Пупина и данашњег момка који би да следи своје снове— али је у бити драматизовани образовно–поучни филм, и ток младалачке свести, чију форму треба гледати као неопходну стилизацију али чије поуке треба схватати дословно. Ментор свих филмова је Иван Ракиџић.

Филм „Недостижно” (Гимназија Пирот) је квалитетно урађена играна форма о опсесији физичким изгледом код тинејџера. Овим делом Пирот најављује да би могао дати још значајније будуће резултате.

Самостална породична радионица Бачкоња, Панчево, и овде је дала јаку селекцију. „Пролећни Снешко” је непретенциозна минијатура која показује све главне одлике рукописа ове продукције, а још убедљивија минијатура „Шетња и разговор” је испричана компетентно језиком раног филмског експресионизма, али и монтажних поступака 1920–их. Један од врхунаца ионако јаке селекције ревије 2022. је „Сниматељ 2: Ухваћени у кадру”, наставак кратког филма исте продукције који је био код жирија веома примећен на 50. ревији. Сада смо добили продужетак света који очигледно расте у франшизу, са промишљено уравнотеженим функцијама — од пародије жанровских тропа до финих могућности метафилма. Овај филм је крунски доказ да читаво једно будуће поглавље проширеног издања капиталне монографије Изгубљени светови српског филма фантастике Јована Ристића и Драган Јовићевића (Филмски центар Србије 2015) мора бити посвећено стваралаштву деце и младих. Ментор је Предраг Бачкоња.

„Two men and a ball” је такође дело из Гимназије са домом за талентоване ученике Бољаи из Сенте, и њихове Филмске радионица Бољаи. Ово је високо култивисан и шармантан филм, пажљиво урађен у свим елементима. Подсећа на рану фазу америчког филма, 1910–их и 1920–их, али без акционих елемената слепстик комедије, задржавајући само почетну, заумнуи апсурдну премису, психу и карактер протагониста. Ментори су и овде Габор Међери и Миклош Фаркаш .

Поуке овогодишње ревије

Млади филм у Србији је доживео више промена током претходних бурних година, а многе њдих су јасно допринеле квалитету стварања. Није само реч о ширењу супериорне технологије, која је често полупрофесионална или професионална. Деца и млади су другачији, зрелији, уметнички и занатско писменији, марљивији, образованији, храбрији —и то све пројектују у своја дела.

Једној новој планети, која је у настајању, они се већ прилагођавају. И већ је на свој начин стварају у свом непосредном животу и окружењу, подржани од својих учитеља као непроцењивих чинилаца.

И кинематографија Србије и цело друштво, са оваквим подмлатком, могу много чему добром да се надају.

Зоран Стефановић


© 2022 РЕ­ВИ­ЈА ФИЛМ­СКОГ СТВА­РА­ЛА­ШТВА ДЕ­ЦЕ И ОМЛА­ДИ­НЕ СР­БИ­ЈЕ